Herbarijum Studio
Herbarijum

Uputstvo

Proces izrade herbarijuma podrazumeva sledeće faze:
– Priprema za terenska istraživanja
– Sakupljanje biljaka
– Presovanje biljaka
– Sušenje i herbarizovanje biljaka
– Determinacija biljaka
– Formiranje herbarijumske zbirke

Pre početka terenskih istraživanja, potrebno je obnoviti znanja iz morfologije i biologije biljaka, kao i upoznati se sa metodama sakupljanja, prepariranja i presovanja biljaka, zatim proučiti odgovarajuće ekološke i fitocenološke metode, koje će biti neophodne za rad na terenu.

Priprema za terenska istraživanja

Priprema za izlazak na teren obuhvata biranje adekvatne garderobe, što podrazumeva laganu sportsku odeću. Za slučaj nepogodnih vremenskih uslova, najpoželjnije je imati vetrovku ili kabanicu. Od obuće je najbolje birati lagane cipele sa gumenim kramponima, patike ili čizme (u zavisnosti od područja koje se istražuje).

Pribor i materijali za rad na terenu

Ozbiljan rad na terenu zahteva korišćenje osnovnih sredstava, kao što su:
– Plastične kese – služe za skladištenje biljnog materijala. Korišćenjem kesa, produžiće se svežina biljaka, što će obezbediti njihovo lakše i bolje presovanje. Ako je temperatura napolju veoma visoka, neophodno je vodom poprskati biljke u kesi. Sakupljeni biljni materijal se ne sme dugo držati u kesi, jer se biljke mogu “upariti”, izgubiti boju ili početi da trule.
– Nož, lopatica ili makaze za iskopavanje biljaka – pravilno sakupljanje biljaka podrazumeva sakupljanje biljaka sa svim biljnim delovima (cvet, list, stablo, plod, koren), kada god da je to moguće. Za manje biljke sa slabim korenom dovoljno je koristiti nož ili makaze, dok je za vađenje dubokih korenova, neophodno da se koristi veći ašov.
– Lupa i pinceta – Da bi početna determinacija nekih biljaka (raspoznavanje razičitih vrsta mahovina, paprati, lišajeva ili delova cveta) bila lakša, u nekim slučajevima je potrebno da se koristi lupa ili pinceta.
– Sveska i olovka – Na samom terenu je potrebno voditi beleške o svim potrebnim podacima koje ste sakupili tokom istraživanja.
– Etikete – Pored sveske, poželjno je (pogotovo kod florističkih istraživanja) imati manje etikete, koje se popunjene (svi podaci o biljci) stavljaju u herbar uz odgovarajuću biljku.
– Papirne kese – Prilikom sakupljanja lišajeva, mahovina, semena, plodova i ostalog, potrebno je imati papirne kese različitih dimenzijama. Podatke o biljkama možete ispisati na kesama ili u još boljem slučaju, u svaku kesu direktno možeze ubaciti ispisanu etiketu.
– Hartija za presovanje i sušenje biljaka na terenu – Hartija za presovanje mora imati upijajuća svojstva. Najbolje je koristiti herbarsku upijajuću hartiju (nije kruta i ne drobi se lako kao obična upijajuća hartija) ili staru novinsku hartiju, koja je laka, otporna i veoma dobro upija vlagu. Prilikom presovanja sočnih biljaka, potrebno je staviti više papira, a takođe, odvojiti ih od ostalih biljaka. Proces presovanja biljaka možete početi na samom terenu ili kod kuće.
– Herbarske korice – Moraju biti izrađene od čvrstog i debelog kartona. Možete ih napraviti sami ili kupiti u knjižari. Sastoje se iz dva kartona kroz koja su proučene pantljike od jakog platna, kako bi bile čvrsto stegnute i mogle da se nose. Možete ih oblepiti tankom mušemom ili najlonon, kako biste ih zaštitili od kiše i vlage. U korice se stavlja više novina i nose se na teren kako bi se biljke odmah presovale.
– Herbarska pres-mreža – Napravljena je od dva drvena rama između kojih je zategnuta mrežasta žica. Steže se pomoću kaiševa, a može imati i dršku radi lakšeg nošenja u ruci. Između ramova se stavlja hartija sa biljkama i etikete, a nakon toga se ramovi stegnu. Prilikom dužih zadržavanja na terenu, potrebno je presu pritisnuti većim teretom.

Nakon povratka sa terena, neophodno je srediti sakupljeni materijal, determinisati biljke i napraviti herbarijum. Za to nam su potrebni:
– Herbarska hartija za čuvanje osušenih biljaka – Za trajno čuvanje ispresovanih i osušenih biljaka, potrebno je imati pravu herbarsku hartiju. To treba da budu presavijeni tabaci bele hartije veličine 31.5 x 47 cm. Osim toga, neophodno je pripremiti i istu veličinu pakpapira, kojim će se odvojiti grupe biljaka (vrste, rodovi…). Na takve listove se može staviti opšta etiketa sa podacima svih primeraka.
– Trajne herbarijumske etikete – Etiketa sadrži naziv herbarijuma, a ispod naslova kojoj flori pripada. Potom, neophodno je napisati naziv biljaka, pripadnost familiji i svi ostali relevantni podaci iz terenske etikete. U donjem levom uglu etikete se stavlja datum sakupljanja, a u desnom ime nalazača (skraćenica leg.) i određivača (skraćenica det.). Veličina etikete iznosi 7 x 12 cm i pravi se od čvršće bele hartije.
– Listovi tanjeg kartona – Kompletno određene herbarske biljke se lepe tankim samolepljivim trakama na listove tanjeg karona, koje su veličine kao herbarski presavijeni list. Pored biljke se na karton zalepi gotova etiketa, a po potrebi i kesa za semena ili plodove koji lako opadaju. Ovako pripremljene i zalepljene biljke se stavljaju u savijene herbarske listove.